Šta treba znati o razvoju dečijeg govora?

Govor predstavlja složen fiziološki, psihofizički i socijalni proces. Govor čine unutrašnji govor ( a to je misao, sadržaj govora) i spoljašnji govor kojim se unutrašnji govor ispoljava tj. izražava, a i razvija. Oblici spoljašnjeg govora su : usmeni, pisani, mimika i gestikulacija, u normalnim uslovima ovi oblici govora su jedinstven proces, i u stalnom su međusobnom uticaju i razvoju.

ŠTA TREBA ZNATI O ZNAČAJU GOVORA ZA DETE?

Govorom se detetu odrasli obraćaju i na taj način dete razvija osećaj pripadnosti, sigurnosti dok sopstvenim govorom dete izražava svoja osećanja, potrebe,.. Dete postavlja pitanja i očekuje odgovor čime ostvaruje interakciju i upoznaje svet koji ga okružuje. Zato deca koja imaju smetnje u govorno- jezičkom razvoju ili poremećaj u govorno- jezičkom razvoju imaju i teškoće u razvoju kognitivnih (saznajnih) sposobnosti, emotivnom i socijalnom sazrevanju.

KOJI SU USLOVI ZA NORMALAN RAZVOJ GOVORA I ŠTA TREBA OKOLINA DA PRUŽI DETETU?

Biološki uslovi predstavljaju osnovne uslove za razvoj govora koje dete rođenjem donosi na svet. Njih čine:

- normalna građa i funkcija nervnog sistema
- dobra funkcija čulnog sistema ( čula sluh, vida, dodira)
- normalna struktura i funkcija govornog aparata

Ukoliko se uoči deficit u bilo kom od ovih uslova potrebno je na vreme zatražiti stručnu pomoć. Biološki uslovi su neophodni, ali su samo mogućnost da se govor razvije. Važnu ulogu u razvoju govorno- jezičkih sposobnosti imaju uslovi koje detetu pruža okolina, prvenstveno porodica.

Okolina treba da pruži detetu:

- toplo staranje o svim njegovim potrebama uz što više govorne komunikacije
- dobar govorni primer a to podrazumeva čist, jasan, detetu razumljiv govor, prijatan ton i glas

Tok razvoja dečijeg govora

Do 6-7- nedelje dete plakanjem prenosi poruku da je gladno, mokro, da ga nešto boli, majka mu odgovara zadovoljavajući njegove potrebe. Nakon toga ide faza gukanja, gde se dete igra glasovima, oseća tu svoju igru i raduje se.
Oko 6-7 meseca nastupa faza imitacije govora.
Prve reči očekuju se u periodu između 10-12 meseca kada dete poveže određenu reč za određeni objekat. Tada kažemo da je dete progovorilo.
Do kraja 3. godine najčešće dete uspeva da govori sve glasove čisto, da sklapa rečenice, da ih izgovara razumljivo, jasno, da je u stanju da daje kraće, logički povezane iskaze od više rečenica. Tako se završava faza fiziološkog tepanja, posle koje dete obogaćuje svoj fond reči, pojmova, usavršava strukturu rečenice, jezički razvija govor, gramatički tačnije izgrađuje svoj jezik.
Kada dete krene u školu, treba da govori čisto ( bez nepravilnog izgovaranja glasova), jasno, tečno, punim, logičnim rečenicama, slobodno, dovoljno glasno, bez preterane gestikulacije. Samo ovakvi uslovi omogućuju uspešno savladavanje najteže forme govora, pisanog govora, kao i procesa učenja čitanja.

Ovde je prikazan „normalan“ razvoj govora, međutim treba imati na umu to da svako dete ima svoj tempo fizičkog, psihičkog, pa samim tim i govornog razvoja. Zato, odstupanja od prikazane šeme ne znači neminovno i neadekvatan razvoj. Jer često se javlja produžena faza tepanja, kasnije progovaranje, zamuckivanja, sve ovo nužno ne znači i ne predstavlja patologiju, zato je u takvim situacijama potrebna logopedska pomoć. Ponekad će biti i potreban samo savet kako bi se izbegle posledice koje mogu da nastanu ako se ne pruži blagovremena pomoć.


Tanja Papić ex Anđelković, logoped i psihoterapeut

Montessori metod

Marija Montesori (Maria Montessori)(1870-1952) je žena lekar koja je radila kao asistent na psihijatriskoj klinici. Zainteresovana za Segenov rad i delo razrađuje materijale za decu sa problimima u razvoju. Radeći sa decom koja imaju probleme u razvoju ona je uvidela da se njihovo stanje može značajno poboljšati intelektualnim stimulansom. Marija Montesori stvara pedagoški model i materijale koji su dali izvanredne rezultate. Intelektualni i emocionalni razvoj dece bio je zapanjujući. Kasnije ovaj način rada primenjuje i u radu sa svom decom (i sa decom bez problema u razvoju).
Njen metod rada se zasniva na pomnom posmatranju dece i njihovog razvoja. Metode rada su razvijene postepeno kao odgovor na potrebe i interesovanja dece. Ona naglašava važnost svake individue i smatra da postoje dva osnovna sistema koja obeležavaju čoveka. To su vegetativne oblasti i funkcije u okviru kojih se odvija osećajni život i usmeravanje, i život dat međuljudskim odnosima, koji je određen nervnim funkcijama. Osećajnost i volja čine one osobine kojima se realizuje naš život, naše postjanje u svetu. Važno mesto pridaje mišićima. Njime se vrše sve aktivnosti. Zato insistira na edukaciji pokreta kao važnog segmenta za razvoj ličnosti deteta. Smatra da je za razvoj dece bitno da se omogući „prirodan razvoj individue“ i takođe je važno da se pripremi za život u sredini u kojoj je. Ona je dobitnica Nobelove nagrade za mir. Danas se njena pedagogija između ostalog nalazi u pedagogiji školstva Norveške i Švedske.

SLOBODA, DISCIPLINA,ODGOVORNOST,SAMOPOUZDANjE.....

• Da učenje koje se prilagodi uzrastu deteta ( nivo razvoja deteta) je lakše

• Da je najbolje iskoristiti spontanu želju za radom dopuštajući im da njihovo interesovanje bude motiv za traženje saznanja

• Da deca imaju zavidnu sposobnost koncentracije na interesantne zadatke

• Da deca koja žele da saznaju nešto novo, ponavljaju vežbu dok je ne nauče. Sloboda da biraš aktivnost i mogućnost da radiš neometan u svom sopstvenom ritmu.

• Sloboda ne znači da svako radi šta hoće već da je sam sebi gospodar jer granica moje slobode je sloboda drugih.

• Pomažemo detetu da osvoji slobodu tako što ga oslobađamo od onoga što ograničava njegovu spontanost

• Podržavati samostalnost deteta

• Sloboda se uči ali sloboda ne podrazumeva neobuzdanost. To je razvojni proces gde se uči nezavisnost, disciplina, odgovornost prema sebi i drugima, poštovanje reda

• Sloboda zapravo predstavlja slobodu izbora onoga što je dopušteno, je imati slobodu u okviru jasnih granica to vodi ka saznanju zakona života.

• Ljubav je osnova slobode

• Slobodnima iskazivanjem svojih osećanja, potreba, mišljenja su bitni kako za razvoj socijalnog, intelektualnog i psihičkog razvoja deteta već i za razvoj govora

• U kritičnim fazama razvoja dete zna šta mu treba i ide ka tome i to treba podržati

• Da bi dete biralo mora dostići određeni stepen reda

MONTESORI AMBIJENT

Montesori ambijent je dobro pripremljeno mesto gde dete ima slobodu izbora i prema sopstvenim potrebama bira ono čime će se baviti. Postoje jasna pravila koja deca postepeno usvajaju i koja poštuju. Sloboda izbora aktivnosti od strane deteta nikako ne predstavlja beskorisnu ili opasnu aktivnost. Ambijent treba da pojača i podrži dečiju samostalnost i prirodnu potrebu samostalnog razvoja, a to se postiže lepotom, redom i pristupačnošću. Važnost ambijenta je u tome što je on sredstvo razvoja kod dece, a za odrasle mogućnost otkrivanja najdubljih potencijala dece. Postoje periodi dečijeg razvoja u kojima je ono posebno sposobno za sticanje određenih znanja ili sposobnosti kao što je hodanje, govor, čitanje, pisanje...u ovom periodu dete uči brzo i bez teškoća. Deca od rođenja do šeste godine imaju „upijajući um“ tj. izuzetno veliku moć učenja iz svog okruženja, motivaciju i radoznalost. Deca uče kroz iskustvo i otkriće. Šaka je usko povezana sa razvojem mozga deteta. Deca moraju fizički da dodirnu predmete kako di osetila njihov oblik, težinu, temperaturu i slično, na taj način stvaraju mentalnu prezentaciju datog predmeta. Ambijet mora biti lep, prijatan deci, materijali za red dostupni detetu, da se dete oseća sigurno i prijatno. Tu deca uče da svaki materijal ima svoje posebno mesto i oni koji su koristili materijal odgovorni su da ga lepo i uredno vrate na svoje mesto. Deca se uče poštovanju i uvažavanju jedno drugog. Ako je jedan materijal zauzet strpljivo čeka na svoj red ili se dogovore o saradnji.

MONTESORI MATERIJALI

Montesori materijali predstavljaju suštinu ovog metoda. Pomaže unutrašnjem oblikovanju deteta i odgovara njegovim unutrašnjim potrebama. Osnovna karakteristika ovih materijala je primerenost, orginalnost, estetika i odgovarajuća obrada materijala. Organizovan je tako da ide od jednostavnijeg ka složenijim, postoji „kontrola greške“ koja je u samom materijalu, što znači da tokom igre dete samo uočava problem. Materijali su podeljeni u nekoliko grupa: praktični, senzorni, jezički, matematički, kosmički...

„SVAKA INDIVIDUA JE VAŽNA“
„DETE JE DUHOVNI TVORAC NAS ODRASLIH“
„SVA DECA IMAJU ISTE PSIHILOŠKE POTREBE. SVAKO DETE NA SVOM PUTU DO ODRASLOG ČOVEKA SLEDI ISTI RAZVOJNI PROCES I NEMINOVNO PROLAZI KROZ ISTE RAZVOJNE STADIJUME.“
(Marija Montesori)